english | srpski
KONCERTI I KONCERTNE TURNEJE U INOSTRANSTVU

Velika Britanija, London -
Nemačka
Nemačka, koncertna turneja 13 koncerata -
Makedonija, Skoplje -
Italija -
Austria, Wien -
Austria, Wien -
Bugarska, Sofia -
Nemačka, koncertna turneja 14 koncerata -
Italija -
Norveška, koncertna turneja 8 koncerata -
Austria, Wien -
Nemačka -
Italija -
Nemačka -

1996.
1996.

1997.
2000.
2000.
2001.
2002.
2002.

2003.
2004.

2004.
2004.
2004.
2005.
2006.


KRITIKE I MIŠLJENJA


JOS JEDAN USPEH GUDAČA SV.DJORDJA
Gudači Sv. Djordja su ansambl nastao tek pre dve godine pod pokroviteljstvom koncertne agencije Natan, a čine ga vrhunski mladi muzičari… Gudači Sv. Djordja jesu ansambl rafiniranog zvuka, izjednačenog u registrima, dubokog i izražajnog tona. Tehnički sigurni, uz to i vrlo muzikalni, ukazali su i na sposobnost prilagodjavanja najrazličitijem programskom repertoaru; tako su vrlo lepo podvučeni motoričnost i impulsivnost spoljnjih, i lirski senzibilitet unutrašnjih stavova Vivaldijevog i Bahovog koncerta, zatim lepršavost i gracioznost Mozartovog Divertimenta, kao i meditativnost izraza Milojevićevih Minijatura i Sukove Meditacije. Pored toga njihova komunikacija sa solistima fino je funkcionisala.

Olivera Nikolić, „Ekspres Politika“, 24. novembar 1994.


PROSVETLJAVANJE
Krajem aprila, već renomirana agencija Natan ponovo je izvela svoje štićenike – Gudače Sv. Djordja, sa američkim dirigentom Adolfom Brukom i pijanistima Konstantinom Boginom i Borislavom Nestorovim.

Malo se kad u Beogradu, čak i kad su u pitanju strane produkcije, slušala muzika za nevelik izvodjački sastav u kome su dominirale apsolutna ujednačenost količine i kvaliteta tona, isto toliko koliko i jedinstveni emotivni naboj. Ostaje utisak da je dirigentu Bruku ostao još manji deo posla, onaj kakav obavlja nova ličnost za pultom, koja inspiriše i pokreće u pozitivnom pravcu.

Milena Miloradović, NIN 1995.


„NATANOVO“ VELIKO FINALE
Pred sam kraj protekle godine (27. decembra 1995.) agencija Natan je u Kolarčevoj zadužbini priredila lep muzički doživljaj uz učešće dva značajna imena našeg muzičkog miljea: klarinetiste Ognjena Popovića i mecosoprana Milene Kitić sa Gudačima Sv. Djordja...Evropski domet i Božanstvena Kitićeva...

Olivera Nikolić, „Ekspres Politika“, januar 1996.


ŽESTOKO UBRZANJE
Ponovni susret sa Kraljevskim gudačima Sv. Djordja ovog puta sa Sretnom Krstićem u ulozi dirigenta i soliste, protekao je u znaku žestokog ubrzanja preko jednog od najambicioznije zamišljenih koncertnih programa, koji uopšte možete da zamislite. Mendelson, Babić i Hajdn u prvom delu nastupa, a potom radikalni koncept Vivaldievih „Godišjih doba“ u drugom, zauzeo je oko puna dva sata čiste muzike vehementno razbuktalih sviračkih strasti kojima se na kraju, iz publike odgovorilo otprilike istim osećanjem.

Zorica Kojić, Danas, 20. decembar 1999.


OBOL NACIONALNOJ BAŠTINI
Kraljevski Gudači Sv. Djordja čiji je patron Nj. K. V. Princ Filip, izveli su Balkansku svitu Josipa Slavenskog iz 1927., u kojoj su izvodjači uspelo podcrtali folklorne motive i teme iz raznih krajeva našeg podneblja, čiju je melodijsku lepotu i bogatstvo ritmova u zanimljivom kompozicionom postupku autora, publika dobro prepoznala i toplo pozdravila, gotovo 82 godine posle prvog izvodjenja u Zagrebu.

Marija Adamov, Dnevnik – Novi Sad, 7.maj 2001.


EU KONCERT
Uigraniji i odlučniji nego ikada ranije, Kraljevski Gudači Sv. Djordja izveli su ovaj EU KONCERT u sasvim adekvatno prigodnom tonu, što ih preporučuje za sve slične priredbe u perspektivi.

Zorica Kojić, Danas, 15. maj 2001.


SKLAD BOŽANSTVENE ETERIČNOSTI
Kraljevski Gudači Sv. Djordja, pod pokroviteljstvom Nj. K. V. Princa Filipa od Jugoslavije, udostojili su nas predivnim koncertom u Velikoj Sali Gradske kuće u Somboru.

Mr. Stanislav Knežević, Somborske novine, 23. oktobar 2001.


Sreten Krstić i Kraljevi Gudači Sv. Djordja na Kolarcu


KRALJEVSKI KONCERT
Virtuozni Kraljevski Gudači Sv. Djordja

...Oni su se nedavno vratili sa gostovanja u Nemačkoj, gde su održali četrnaest uspelih koncerata, a ništa manje uspešan nije bio ni njihov sinoćni koncert u dvorani Zadužbine Ilije Kolarca.
Koncertu Kraljevskih Gudača Sv. Djordja i njihovog viloniste Sretena Krstaića prisustvovale su mnoge ličnosti iz javnog i kulturnog života i predstavnici diplomatskog kora. Nema šta, pravi kraljevski dogadjaj.

J.G. Politika, 13. septembar 2003.


DELIKATNO UGODNI ZVUK
Kamerni orkestar 'Kraljevski gudaci Sv.Dordja' iz Beograda su na 'Muzickom letu Obermajna' priredili grandiozan koncert.

CETRNAEST SVETIH

Recept za izvanredan orkestarski koncert: Uzme se kamerni orkestar od 14 muzicara, prostor sirokog odjeka i jedno i drugo se pazljivo spoje. Rezultat je delikatno ugodni zvuk, pri kom muzicari zvuce kao simfonijski orkestar, a sviraju kao gudacki kvartet. To naravno i nije bas tako jednostavno, jer kao i u svakom receptu, kvalitet sastojaka i odnos mesanja odlucuju o tome da li gurman dozivljava najveci kulinarski uzitak ili, ipak, pre cezne za propustenim sanasama. U nedelj vece na nedavnom koncertu ovogodisnjeg "Muzickog leta Obermana" se predvidjalo sa stilom i paznjom: romanticarske poslastice koje su priredili "Kraljevski Gudaci Sv. Djordja" iz Beograda. Bilo je u tome vec neke poetske pravicnosti da se prostor oltara crkve Cetrnaest Svetih, u svojoj baroknoj opulenciji, stopio sa orkestarskom muzikom romanticarskog zvuka. U 19. veku, vremenu cvetanja romantike, ponovo je otkrivena muzika baroknog doba, oposto je dugo bila nepriznata, bas zbog svog sjaja i kompozitorske slozenosti. Romanticari su iz barokne muzike crpeli novu inspiraciju i izvodili je, u zadivljenom prepoznavanju, doduse, shodno romanticarskom idealu zvuka: uz moderne instrumente, teskim, sirokim tempom i bujnom gestovima.

FINESE STARE MUZIKE

Saznanjima istorijske izvodjacke prakse, studiranjem tehnike sviranja i sviranjema na savremanim instrumentima, situacija u dvadesetom veku se preokrenula: otkrivene su finese i posebnosti stare muzike, koje je isticala romanticarska izvodjacka praksa a ova realna tehnika sviranja je osobito delovala i na interpretacije muzike romantizma. Uprkos obostranim predrasudama, "poznavanje istorijske izvodjacke prakse" kao i "izvodjacka praksa koja se oslanja na ideal zvuka i sviranja", danas ne samo da stoje rame uz rame, vec se mesaju na produktivan nacin, a na dobitku ovog razvoja je i slusalac, koji moze da odluci koja interpretacija odgovara muzici. Na ovakva razmisljanja mogao je da podstakne koncert od nedelje, kada je potekla muzika orkestra, za kamerne orkestre manjeg sastava,na modernim instrumrntima iz doba romantizma,i pri tom oslikana u prostoru barokne crkve, koji je orkestarskom zvuku dao na punoci, a da detalji nisu izcezli. Ipak, prostor je, (samo), prostor i zvucni rezultat se duguje, naravno, preciznom sviranju odlicnog kamernog orkestra iz Beograda.

LELUJAVO PREPUSTANJE

Cetrnaest muzicara, koje je, sa pulta, predvodio violinista Sreten Krstic pruzilo je istaknuti primer kamerne kulture i kontrolisane emocije, usled cega je njihov program odisao visoko koncetrovanom jasnocom.Ovde nije bila ponudjena "losa" romantika, a ni mesecarska odsutnost iz ovog sveta. Ni prizemna hladnoca, a ni pausalna lakoca nisu primerena protivteza. Umesto toga emocijalni visoki naboj i lelujavo prepustanje, sa sirokom paletom izrazavanja u medjuprostoru. Tako je zablistala, cesto svirana "Holberg svita" Edvarda Griga u ostro oivicenom svetlu, a Kraljevski gudaci su publici predstavili dva manje poznata dela istaknutih kompozitora: "violinski koncert u D-molu" Feliksa Mendelsona Bartoldija i "koncert u Es-duru" Maksa Bruha. Fenomenalna je, pri tom, uskladjenost, ne samo glasova, vec i pogleda. Muzicari su se gledali dok su zajedno svirali ili kad su smenjivali pasaze, i demonstrirali nacin "kamernog sviranja" direktno i neposredno. To je rezurtiralo harmonijom i transparentnoscu, u kojima su ono sto se vidi i ono sto se cuje, postali jedno. To sto se maestru Krsticu, u Mendelsonovom koncertu, povremeno desio neki lapsus tehnicke prirode, pre mu je, sluzilo na cast, jer ni on, kao ni svi ostali muzicari, ni u jednom momentu nije isao na sigurno, vec se upustio u rizik telesnog izrazavanja, na sta je Krsticev instrument u Bruhovom koncertu odgovorio puknutom zicom.

POSTAVLJENA HARMONIJA

U znak zahvalnosti za gromoglasan aplauz, malobrojne ali odusevljene publike, muzicari su na bis, uzvratili jos jednim upecatljivim muziciranjem: "Valse Triste" Jana Sibelijusa.
Original iz novina


MNOSTVO MILOZVUCNOSTI
Kamerni orkestar "Kraljevski gudaci Sv. Djordja" iz Beograda odusevio je u bazilici "Cetrnaest svetih". Mnogo toga bi moglo da se zameri cistom kulinarstvu u muzici, i sjajnoj milozvucnosti koji bi, bez velike muke, mogli biti denuncirani, kao veoma nebitno sretstvo interpretacije. A ipak postoje, isto tako, jaki razlozi da se dopusti fascinacija ovim milozvukom - pre svega, onda kada ova milozvucnost ostane samo sredstvo izrazaja. Ekspresivnost zvuka - ovo bi bila formula utiska o jednom koncertu, koji je kamerni orkestar "Kraljevski gudaci Sv. Djordja" u nedelju izveo u bazilici "Cetrnaest svetih". Cetranaestoclani orkestar iz Beograda je u okviru organizacijske manifestacije "Muzicko leto u Obermajnu", sa Edvardom Grigom, Feliksom Mendelsonom, Bartoldijem i Maksom Bruhom predstavio iskljucivo romanticarski obojen program, koji je regularno postao himna milozvuka. Ovo je vec vazilo i za Grigovu izuzetno popularnu gudacku svitu "iz Holbergovog vremena" koji su, bez dovijanja, velicali sa zapazeno nemetljivom lepotom tona. Da li je to bio tribut posebne akusticnosti bazilike i njenom eho efektu, ili, ipak, prvenstveno izraz interpretatorskog htenja - "Kraljevski gudaci", okupljeni oko svog koncertmajstora Sretena Krstica, koji je istovremeno prvi koncertmajstor Minhenske filharmonije, uglavnom veoma mirno ubrzavaju tempo i imaju gotovo raskosno drzanje pri muziciranja, sto godi.
Original iz novina


GENIJALNI GRIG, TEHNIKA KOJA ZAUSTAVLJA DAH
Gostovanje 'Kraljevskih gudaca Sv.Djordja' iz Beograda / Solista Sreten Kristic odusevljava.

Bajlngriz. Vece poput sna u dvorcu Hirsberg. Sunce jos uvek zari podijum. Proverava se visina, stimuju se instrumenti. Tako izgleda scena nepun sat pre pocetka koncerta.
Prostor za slusaoce, pod vedrim nebomm,je gusto popunjen. Bajlngriz je obavio dobar organizatorski posao. Orkestar zapocinje preludijumom iz 'Holberg svite' Edvarda Griga.
Slusaoci dozivljavaju istancan zvuk, izbalansiran u svim instrumentalnim grupama,grupa dubokih gudaca ne dominira, a visoki gudaci su krajnje cisti u intonaciji i nenametljivi. Gudalo poput veselog vragolana. Lekciju o kantilenama dozivljavamo pod vedrim nebom. Andante religioso: Krsticev ansambl jednostavno peva na instrumentima, veci kompliment se ovde ne moze uciniti, da bi onda virtuoznost eksplodirala u poslednjem stavu svite. Genijalni dijalog i uzajamno pracenje koncertmajstora i solo violine: delikatni Spiccato, elegantno serviran, u skladu sa vecernjim nebom. Nastavak sledi u vidu violinskog koncerta: Krticevo gudalo, poputveselog vragolana, skakuce po strunama. Prelomljeni akordi uspevaju savrseno cisto, a punozahvatnu igru, koju povremeno forsira kompozitor, Krstic izvodi tako nabojito da se cuju cak i zvuci orgulja. A potom se, sto se tice agogike, izvanredno okusava u Mendensonovoj melodiji. Krstic, u romanticarskom duhu, zna da nagovesti, da ispusti, pa opet zgrabi tamo gde to pozicija zahteva. U poslednjem stavu violinskog koncerta dato je tehnicko savrsenstvo muzike 19. veka koja zaustavlja dah. Lakoca, prozracnost, proliveni tonovi u najvisim pozicijama najcistije intonacije deluju izuzetno uspelo u ovom Mendelsonovom stavu za zacaranu violinu, u interpretaciji Sretena Krstica. Ista slika u koncertu u Es-duru Maksa Bruha. Citava romanticarska paleta boja je elegantno servirana. Podstaknuti jakom motorikom, koju podeljene violine vode u najvise sfere, gudacki dubokih tonova prave barsunastu osnovu. Usmeloj harmoniji, u pripremi 20. veka, dozivljavamo patnju Maksa BRUHA, koji se uvek iznova uzdize: izlivi, po svojoj vrsti, klicuci do neba, smrcu ozalosceni, cine ovo polucasovno delo veoma kratkim. Krstic je, vodeci sa pulta koncertmajstora, oko sebe okupio pazljivi ansambl, koji najbolje vlada muzikom romantizma i njenim izvodjenjem. Muzicari su se identifikovali sa Maksom Bruhom. Ovaj orkestar je zasluzio voznu kartu za Evropu.
Original iz novina


CISTA ROMANTIKA NA "MUZICKOM LETU" U OBERMAJNU
"KRALJEVSKI GUDACI SV. DJORDJA" GOSTOVALI SU U CRKVI "CETRNAEST SVETIH"

Bilo je to previse leta, u isto vreme, za "Muzicko leto" u Obermajnu! Pri temperaturi od 30 i vise stepeni, neki su se uzdrzali od voznje u crkvu "Cetrnaest svetih" mada ih je tamo, osim svojevrsnog koncerta, ocekivalo i prijatno mesto u bazilici. Tako je na koncerte "Muzickog leta" u "Cetrnaest svetih" palo potpuno novo svetlo: dovoljan broj parking mesta, bez guzve na ulazu i mnogobrojne prazne stolice. Cak su i u redovima, rezervisanim za pocasne goste, sedela samo dvojica novinara. Verovatno se poneki posetilac koncerta upitao, kako je, bas, jedan kamerni orkestar iz Beograda dosao do - reklamnog delotvornog - imena "Kraljevski gudaci Sv. Djordje". Ona pokazuje vezanost za nekadasnju kraljevsku kucu. Poslednji jugoslovenski kralj je, po svrgavanju s prestola, otisao u London, i tamo formirao vladu u egzilu. Njegov naslednik i pretendant na presto se, u medjuvremenu, vratio u Beograd. Za kamerni orkestar, kojem pripadaju vrhunski muzicari Beogradskih orkestara je koncert u "Vetrnaest svetih" bio poslednji na dugoj turneji. Pod vodjstvom Sretena Krstica, vec dugogodisnjeg koncertmajstora Minhenske filharmonije, orkestar je predstavio program koji je, osim poznate "Holberg svite" Edvarda Griga, sadrzao dva rariteta: violinski koncert u d-molu Feliksa Mendelsona Bartoldija i koncert u b-duru Maksa Bruha. Bila je , dakle, predstavljena "prava romantika", iako je jedno delo bilo obmotano velom istorije. 1884 je cela Skandinavija slavila 200. rodjendan Ludviga Holberga. I Edvard Grig mu je je ukazao cast. Komponovao je jednu svitu za gudacki orkestar "starog stila" i dao joj ime "iz Holbergovog vremena".

VELINCANSTVENA MUZICKA SLIKOVNICA

Delo ima pet stavova. Za uvodnim preludijem sledila su cetiri stava preuzeta iz barkokne svite, vidjena Grigovim kasnoromanticarskim ocima: mirna sarabanda, siroko postavljene melodije, iz koje je Grig iscrpeo romanticarsku sentimentalnost i jedan lagano docaran Rigaudon Holberg svita je postalo jedno od nauspesnijih Grigovih dela i do danas spada u obavezni koncertni repertoar. Bila je to velicanstvena muzicka slikovnica koju su Sreten Krstic i njjegovi muzicari prelistavali na savrsen nacin. Za divljenje je dinamicka sirina, disciplina sviranja, tehnicka suverenost i stvaralacka moc koja je ubedljivo upotrebila sve agogijske mogucnosti. U pogledu zvuka je, nasupret orkestru, nastupila istom merom, snazna i opasna akustika bazilike. Feliksu Mendelsonu Bartoldiju je bilo trinaest godina kada je napisao svoj (prvi) violinski koncert u d-molu. Njega je, tek 1952. god. - doteranog i dopunjenog - objavio Jehudi Menjuhin. Zahvalni smo za ovaj susret sa retko sviranim ranim delom. Markantni motivi obelezavaju prvi od tri stava, cije oznake nisu navedene u programu. Oni svedoce o mladalackom elanu kojim se kompozitor latio posla. Veliki raspon skala povezuje pojedine delove izvodjenja, koje je, po pravilu, akademsko. Nasuprot ovom, genijalno sprovedena ideja je spori, srednji stav. Tema je velicanstveno jednostavno i upecatljivo. Solo violina tu temu, u ljupkoj i neznoj varijaciji, preuzima sve dok finalni rondo sledi attacca, bez pauze, u furioznom tempu ne zavrsi koncert. Sreten Krstic kao solista, je koncertu podario pazljivu i angazovanu interpretaciju. Iz opusa Maksa Bruha potice njegova Concerto u b-duru (ne u es-duru, kako je greskom navedeno u programu). Ima tri stava cije su oznake u programu nedostajale. Prvi je u pogledu tempa i dinamike postavljen veoma diferencirano i razvio mestimicno harmonican zvuk koji ispunjava prostor i kojim covek, bukvalno, moze da uzleti. Lagani srednji stav podseca na Posmrtni mars sa Durskim triom. Usled temperamentnog skercoznog zamaha, isprekidanog samo sonornom temom dubokih gudaca, Concerto zvuci kao da bi pre mogao da nosi ime gudacka simfonija. Za koncert koji odlikuju savrsena gudacka kultura i stvaralacka moc, do poslednjeg detalja, slusaoci su se zahvalili odusevljenim aplauzom, na koji su umetnici odgovorili bisom "Vasle triste" Jana Sibelijusa.
Original iz novina
|| Design by GaleticDesign ||